Na tridesetak kilometara od Novog Sada, idući uz obalu Dunava, u malom vojvođanskom selu Banoštor, smeštena je porodična vinarija Šijački.
Sa više od sat vremena kašnjenja, stigla sam u vinariju u kasnim po podnevnim satima. Marija, Zoran i naš domaćin (domaćica) Ivana su već uveliko čekali. Očekivala sam da će bar malo biti ljuti, ali zapravo su me dočekali sa osmehom i razumevanjem 🙂
Na samoj obali sa pogledom na moćan i tajanstven Dunav, smeštena je terasa gde smo sedeli. “Oči napite se pogleda“ bila je jedina misao u glavi u tom trenutku.
Tanjir i čaše su stajale spremne i započeli smo putovanje kroz istoriju vinarije Šijački.
O nastanku
Bononia – prvo ime vinarije, što je u trećem veku bilo starorimsko ime za selo u kom se nalazi, postoji već decenijama unazad. Grožđe se gajilo i vino proizvodilo tradicionalno u porodici i prenosilo s kolena na koleno. 2009. godine je zvanično registrovana pod imenom „Šijački“ tj. prezimenom porodice koja stoji iza ove vinarije.
Nastala je uz puno ljubavi, truda i rada cele porodice, koja se u potpunosti predala. Ljubav prema vinu s dede se prenosila na oca, a zatim i na Ivanu i njenog brata koji su odrastali u vinogradu i uz vino.
O vinogradu i vinariji
Vinogradi su par kilometara dalje od same vinarije, na Fruškogorskim padinama. I oni gledaju na Dunav, koji zimi kao reflektor pruža dodatnu Sunčevu svetlost, a leti u vrelim danima širi hladniji vazduh. Fruškogorski terroir je vinariji Šijački dao posebnu mineralnost i svežinu vinima.
Vinarija se nalazi na velikom imanju na obali Dunava. Vinarija, podrum, sala i terasa za degustaciju imaju pogled koji se pruža duž celog Dunava na ostrva koja se nalaze po sredini.
