Lako je nama konzumentima vina. Sipaš u čašu, mirišeš, probaš i oceniš. Ako ti se sviđa, nastaviš sa bocom. Ako ti se ne dopadne psuješ i vinara i vinoteku gde je kupljeno.
Često se pitam koliko je truda i vremena, meseci ili godina bilo potrebno da se napravi ta jedna boca od 0,7l, koju popijemo veoma brzo.
Vino smatram posebnim iz više razloga. Zbog načina služenja i svih detalja na koje se obraća pažnja. Zbog ukusa. Zbog aroma. Zbog sati razgovora o vinu i svih tih komplikovanih reči – aeracija, maceracija, buke, dekantiranje… Zbog sati razgovora uz vino. Zbog unikatnih priča svake vinarije…
Sada ga cenim i zbog načina na koji nastaje – zbog kompleksnosti i sve pažnje koju sebično i svakodnevno zahteva od čoveka.
Vinograd
Mesto gde sve počinje i odakle vino dobija svoje karakteristike. Cele godine se brine o njemu – zimi se čuva od mrazeva, orezuje se, dohranjuje, održava kako bi dao svoj najbolji proizvod – najkvalitetnije grožđe za najbolje vino. Čeka se kraj leta, početak jeseni da bi se započelo sa berbom, kada grožđe nakupi dovoljno Sunca i šećera.